Jedno veče zatekla sam Teodoru kako pomno gleda jednu špansku seriju. U tom trenutku nisam dala puno značaja tome. Međutim kako su epizode prolazile, usputno, počela sam da je pratim. Serija je negde na društvenim mrežama okarakterisana kao feministička, objasnila mi je Teodora. Bio je to naravno razlog zašto je počela da je gleda. Na kraju dana bila je to španska serija, skoro -limunada-. Ime serije u ovu svrhu nije ni bitno. Kako sam se naprasno uključila u gledanje serije uputila me je u dešavanja: radi se o grupi prijateljica i svaka ima svoju priču, ali na kraju dana drže se zajedno i pomažu jedna drugoj.
E sad, dolazimo do ključnog momenta. U sezoni serije gde sam se ja priključila desilo se sledeće: jedna od junakinja je imala muža nasilnika i jedan dan svađali su se negde na krovu. Drugarice su pohrlile na krov, naravno da umire situaciju, i zatekle scenu gde muž na podu šutira njihovu prijateljicu. Kada mi je Teodora prepričavala ovu scenu da bi me uputila u radnju, na momenat mi se zaledila krv u žilama. Jedna misao isekla mi je realnost kao žiletom.
Kakav bi život imala moja majka da je imala prijateljice?
Sad nam je već dobro poznato da je jedan od glavnih alata manipulatora/ki i nasilnika/ica da izoluju žrtvu. Na ovaj način ne samo da stvaraju zavisnost već i umanjuju šansu za pomoć i podršku žrtvi, kako materijalnu, fizičku, tako i emotivnu. Prvo na šta se ustreme muškarci koji planiraju da manipulišu, gaslightuju i zlostavljaju jeste uklanjanje bliskih prijateljica. Koriste se raznim tehnikama, uglavnom ubeđuju žrtvu u to da prijateljice nisu dobre za nju, da loše utiču na nju itd itd.
Biti žena u ovom sistemu samo po sebi je jedan veliki osećaj usamljenosti i nevidljivosti. Žena bez prijateljica? Ona je nasukana.
Zaključile smo da se ne radi čak ni o stvarima koje prijateljice mogu da urade za tebe, radi se o tome da te neko sasluša. Radi se o tome da ti neko potvrdi da nisi luda kada si gaslightovana, da ti neko kaže da ne zaslužuješ takav tretman, da ti neko kaže: NE, TO NIJE NORMALNO, ne, to ne mora biti tako.
Zašto ih nije imala?
Ovo je malo teži deo priče. Nije standard, ali jeste sklop okolnosti koji nije redak. Nisu partneri/ke jedini/e koji/e mogu biti manipulatori/ke. Roditelji i porodica takođe mogu biti ovakvi. Majke i očevi koje/i žele da manipulišu detetom takođe ga izoluju od ljudi, od prijatelja/ica. Uglavnom ih uzgajaju u uverenju da im niko ne želi dobro, da su svi/e zlonamerni/e, da ih niko zapravo ne voli sem njih samih (roditelja) i na ovaj način obezbeđuju dugoročni odnos zavisnosti deteta. Ova deca odrastaju u žene i muškarce koje/i su podložnije/i manipulaciji. Neretko je baš ovakav odnos ono što traže. Ne traže prijatelje/ice, odrastajući bez njih nisu ni svesni/e da su im potrebni/ne. Traže samo jedno. Treba im jedna osoba koja će im biti sve i koja će ih zaštiti od tog zlonamernog sveta.
I tako dolazimo do žene koja nikada nije ni imala taj glavni resurs za jednu ženu. Žensku zajednicu. Dolazimo do žene koja ni ne zna da nije luda, da ne mora tako. Žene koja ni ne zna ni ne očekuje da neko zapravo može da pritekne u pomoć.
Negujte prijateljstva, slušajte i budite tu. Uvidite kada neko želi da vas izdvoji ili da udalji od vas nekoga i sasecite to u korenu.
Nismo same.
Anastasija Janković